Nedostatak vitamina D: ko je najpodložniji?
Osobe koje možda imaju nedostatak vitamina D treba da nađu što različitije izvore ovog vitamina, kako ne bi imali zdravstvenih problema.
Našem telu su vitamini i minerali neophodni za pravilan balans u telu i pravilno funkcionisanje. Ponekad, telo ima manjak nekih vitamina i minerala. Tada nastaju mnogi zdravstveni problemi, od običnog osećaja umora, do otkazivanja organa.
U ovom tekstu, poseban akcenat stavljamo na nedostatak vitamina D.
Šta je vitamin D?
Vitamin D je rastvoriv u mastima, te se čuva u masnom tkivu. Njegova glavna svrha je pomoć organizmu u upijanju minerala, kao što su kalcijum i fosfor. Ovo su esencijalni minerali za razvoj i jačanje kostiju. Dok rastemo, ovi minerali su od izuzetne važnosti, pošto su odgovorni za proizvodnju koštanog tkiva.
Kada imamo problem sa ovim vitaminom, verovatnije je da ćemo češće imati neku vrstu oštećenja kostiju. Bez neohodnih minerala i vitamina, kosti slabe i pucaju, što nanosi trajnu štetu.
Koji su najbolji izvori vitamina D?
Postoji puno načina da dođete do ovog vitamina. U ovom članku, obratićemo vam pažnju na najbolje izvore D vitamina.
- Da bi ga telo proizvodilo na prirodan način, morate izaći na svetlost dana. 15-20 minuta izlaganja sunčevoj svetlosti je dovoljno da organizam počne da ga pravi.
- Masna riba je odličan izvor D vitamina. Tunjevina, losos i bakalar su pravi primeri.
- Druge namirnice u kojima se nalazi vitamin D su džigerica, žumanca i sir. Ali, u njima se nalazi samo mala doza ovog vitamina.
- Pečurke su takođe izvor D vitamina, i to prilično bogat, obzirom na to da su bile izložene ultraljubičastom svetlu.
Kao što je već pomenuto, sunčeva svetlost proizvodi najveću količinu vitamina D.
Ne postoji puno namirnica koje proizvode D vitamin u prirodnom obliku. Zbog toga se ovaj vitamin dodaje u mnoge proizvode (najčešće mlečne). Ovako obogaćena hrana pomaže organizmu da „u cugu“ dobije ono što mu je potrebno.
Koliko D vitamina vam je potrebno, u skladu sa godinama?
U svakoj životnoj fazi treba da imate dovoljno vitamina D. U ovom slučaju, govorimo o količinama na dnevnom nivou. Evo koliko vitamina D treba da unosite u skladu sa godinama, da biste bili potpuno zdravi:
- novorođenim bebama, do 12 meseci, potrebno je 400 internacionalnih jedinica
- deca od 1 do 3 godine, treba da unose 600 internacionalnih jedinica vitamina D
- adolescentima od 14 do 18 godina, dovoljna je ista količina, 600 internacionalnih jedinica
- odrasli od 19 do 70 godina, trudnice i žene koje doje, treba da unose 800 internacionalnih jedinica
Ko najčešće pati od nedostatka vitamina D?
-
Bebe
Bebe koje se doje majčinim mlekom najčešće imaju manjak vitamina D, zbog toga što ga ovo mleko ne sadrži u dovoljnim količinama. Zbog toga biste trebalo da dajete bebi dopunu od 400 internacionalnih jedinica vitamina D, jednom dnevno.
-
Starije osobe sa tamnim tenom
Kako starimo, koža nam više ne proizvodi toliko D vitamina kao pre, uprkos izlaganju suncu. U isto vreme, smanjuje se sposobnost bubrega da konvertuje vitamin D u aktivan oblik.
Inače, tamna koža proizvodi manje vitamina D.
-
Pacijenti koji imaju problema sa bubrezima i gojazni
U telu gojazne osobe, dešava se da se masti vezuju za vitamine, što slabi njihovu učinkovitost kada stignu u krvotok. Osim toga, osobe koje imaju hroničnu bolest bubrega mnogo teže obrađuju vitamin D.
-
Osobe koje piju neke lekove
Određeni lekovi utiču na metabolizaciju vitamina D.
- antikonvulzivi i antimikotici su lekovi koji otežavaju apsorpciju vitamina D
- antiretroviralni tretmani za HIV takođe otežavaju asimilaciju vitamina. Zbog toga je neophodno uzimati suplemente, kako bi se sve nadoknadilo
Sada kada znate više o vitaminu D, pazite na svoje zdravlje i uzimajte dovoljne količine.