Palenta i zdravlje

Palenta je jelo koje skoro sve ljude podseti na detinjstvo, najčešće su je bake spremale a isto tako je postojalo ne baš tako mnogo varijanti palenti među kojima je omiljena bila ona sa sirom. Danas ima puno recepata sa palentom, zbog čega se ona u mnogim restoranima smatra specijalitetom. Palenta je ustvari kukuruzni griz i dobija se od kukuruza. Obično je porede sa kačamakom zbog čega je nazivaju instant kačamak (instant je jer se brzo sprema).

Palenta je dobra za zdravlje onih koji su alergični na gluten. S obzirom da se pravi od kukuruza koji je inače jako zdrava namirnica, palenta je najbolja za zdravlje onih koji ne podnose gluten kao i za one koji paze na ishranu. Pored toga što je dobra za zdravlje, palenta je odlična i za mršavljenje, čak postoji i dijeta sa palentom.
Malo ko zna da je palenta i odličan afrodizijak kao i da je odlična da se konzumira leti jer dodatno rashlađuje organizam.

Kukuruz je odličan za zadravlje, od njega se pravi ulje visokog kvaliteta koje utiče na holesterol u krvi. Takođe, kukuruzna svila se pokazala kao jako lekovita pogotovu za lečenje upala bešike.

Palenta je bogata kartenoidima koji se nalaz i u šargarepi i spanaću, s tim što su ovi iz palente mnogo lakši za varenje. Takođe, kukuruz tera organizam da se češće prazni zbog čega se za palentu kaže da smanjuje rizik od raka debelog creva jer se pomoću ove namirnice telo čisti od bakterija.

Kako se pravi palenta – recept sa sirom

Iako je nekada važila za sirotinjsku hranu, to sa palentom danas nije slučaj. Ona se danas bukvalno u sve meša, pa tako, mnogi je jedu kao prilog ili umesto hleba a često se pravi ona na koju su svi od malena navikli, palenta sa sirom ili kajmakom. Recept sa sirom je veoma prost kao i samo pravljenje palente.

U jednu šerpu sipajte tri i po šolje vode, jednu kašičicu ulja i malo soli. Kada provri voda, dodajte jednu šolju kukuruznog griz brašna. Ovu smesu kuvajte 15 minuta uz mešanje. Po želji, možete dodati i malo lanenog semena, a pred sam kraj kuvanja, kada se smesa zgusne dodajte i sir u smesu

Palenta sa povrćem recept za pripremanje

Recept za pripremanje palente sa povrćem skoro da je isti kao i spremanje palente sa sirom, jedina razlika je dodavanje povrća. Palentu kuvate na isti način, kao što je objašnjeno u prethodnom pasusu. U drugoj šerpi kuvate povrće (može i zamrznuto povrće iz kese). Kada skuvate palentu i povrće, sve ovo sjedinite i služite.

Palenta za bebe recept

Za decu do 7 meseci kukuruzna palenta koja se sprema u vodi idealna je namirnica pogotovu kada se pomeša sa malo pavlake i sa mladim kajmakom. Zabluda je da palenta može da podgoji bebu jer njoj u najranijem periodu trebaju hranljive materije koje palenta odnosno kukuruz poseduje.

Recept za spremanje palente je jednostavan: U jednu šolju vode dodajte kukuruzno griz brašno ili palentu. Nakon što se skuva, dodajte sastojke poput maslaca, kajmaka ili pavlake, u zavisnosti od toga šta vaša beba više voli. Palenta je jedno od najpopularnijih jela za bebe u periodu dok još nemaju zubiće kao i u periodu kada dete treba da se privikne na hranu koja nije tečna (palenta je odličan način da beba sa kašica pređe na kukuruzni griz)

Palenta sa spanaćem odlična za decu (recept)

Palenta sa spanaćem posebno je dobra za decu u uzrastu do 7-8 meseci kada tek počinju da se razvijaju i kada im je potrebna jača hrana u vidu spanaća. Recept je sledeći: Dodajte 250 grama palente u ključalu vodu i kuvajte dok se ne zgusne. U drugu šerpu obarite oko 100 grama spanaća i u istu dodajte malo maslaca. Kada ste obarili spanać, umešajte ga sa palentom i služite ga vašem detetu.. Uz ovo svakako možete dodati i malo pavlake ili jogurta.

Palenta kalorije i nutritivna vrednost

Mnogi su na palentu skoro i zaboravili, jer je retko ko danas i sprema. Nekad poznata kao hrana za sirotinju, ova namirnica je jako hranljiva i na čuđenje mnogih ima jako malo kalorija, nešto više od 100 kalorija u sto grama.
Pored toga što ne deblja, ima odličnu nutritivnu vrednost. Ova namirnica je puna natrijuma, kalijuma i zdravih ugljenih hidrata kao i proteina i vitamina A.

Koliko kalorija ima palenta

Zabluda je da palenta goji jer se ona pravi od kukuruznog a ne od belog brašna. Poznato je da konzumiranje tzv žutog brašna u mnogome utiče na pražnjenje creva. Pa tako, u prženoj palenti (u 100 grama) ima 150 kalorija, dok u kuvanoj (u 100 grama) ima samo 85 kalorija. Mnogi nutricionisti tvrde da palenta ima čak četiri puta manje kalorija od belog hleba.

Da li palenta deblja

Baš zato što je njen osnovni sastojak brašno, dugo se verovalo da palenta deblja jer spada u ugljene hidrate. Međutim, kada se ona uporedi sa belim brašnom, zaključuje se da ne deblja jer pripada grupi zdravih ugljenih hidrata. Najbolji dokaz da ne goji je postojanje dijete sa palentom koja se preporučuje za mršavljenje.

Palenta za večeru dobra ideja ili ne ?

Već smo pomenuli da je postoji dijeta sa palentom tokom koje ovu namirnicu jedete i ujutru i uveče. Prema tome, odgovor je da, palenta za večeru jeste dobra ideja i nemojte se plašiti da ćete se zbog toga ugojiti.

Palenta se čak preporučuje da se jede posle treninga i čak se ubraja u tri najbolja jela koja su poželjna da se jedu uveče. Nikada nemojte da odbijete porciju palente čak i kada vam je ponude uveče, baš zato što ne deblja. Kukuruz u palenti reguliše koncentraciju glukoze i holesterola zbog čega je odlična i za opšte zdravlje. Tokom dijete sa palentom, ovaj obrok se jede ujutru i uveče. Ne postoje nikakve kontraindikacije tokom konzumiranja ovog jela, što ujedno govori da vam e može ništa biti ukoliko je jedete u bilo koje doba dana. Takođe, ako je jedete uveče, brzo će vas zasititi i nećete osećati napade gladi tokom ostatka večeri.

Palenta čak sadrži tzv “otporni skrob” koji u čak 48% topi salo na stomaku i smanjuje sposobnost organizma da skaldišti masti, i u stvari tako stvara naslage sala.

Hranljiva vrednost palente

Palenta je kuvana kukuruzna kaša, koja može da se jede kao prilog ili se koristi za pripremu drugih brojnih jela, od hleba do deserta. To je prilagodljiva namirnica koja se služi hladna ili topla.

Palenta je veoma zdrava namirnica i ima više hranljivih vrednosti. U ovom članku ćemo govoriti o osam hranljivih svojstava palente i načinima njene upotrebe.

Šta je palenta?

Palenta je prilagodljiv sastojak koji može da se priprema na više različitih načina.

Tradicionalno se palenta vezuje za Italiju i koristi se za različita jela u njihovoj kuhinji.

Međutim, sada se jede u različitim delovima sveta, uključujući i ostatak Evrope i SAD.

Palenta se najčešće pravi od žutog kukuruza. Kukuruz se melje kao krupno brašno od koga se palenta pravi. Od sitno samlevenog kukuruza se pravi meka palenta, dok se od krupno mlevenog pravi čvrsta palenta.

Nakon mlevenja, kukuruzno brašno se kuva u vodi, mleku ili supi. Obično je recept za pripremu palente zasnovan u razmeri: 4 šolje tečnosti na 1 šolju brašna. Kada je skuvana, palenta ima konzistenciju guste kaše.

Tradicionalni način pripreme palente podrazumeva da se ona meša u loncu, na tihoj vatri, oko 40 – 50 minuta, što je veoma dug proces. Za one koji traže nešto lakše, postoji palenta koja se brzo kuva, kao i instant palenta.

Palenta koja se brzo kuva je već skuvana i ponovo osušena pre prodaje, tako da je za njeno pripremanje potrebno 5 – 10 minuta.

Potpuno skuvana palenta takođe može da se nađe u bakalnicama. Obično se prodaje u pakovanjima koja podsećaju na salamu. Pošto je takva palenta obično čvrsta, može da se seče na kolutove i potom prži ili peče.*

(*Palenta nije ništa drugo do ekvivalent dobro poznatog domaćeg kačamaka. Razlika je u tome što se brašno za palentu dobija od žutog kukuruza, dok se brašno za kačamak dobija od belog kukuruza. Pored toga, palenta ima i nešto slađi ukus od kačamaka. Tradicionalan način pripreme je sličan kao i kod palente, mada se od kraja do kraja našeg regiona donekle i razlikuje. Na primer, u nekim krajevima se kačamak priprema istovetno kao i palenta (40 – 50 minuta mešanja na tihoj vatri), a u drugima se priprema vrsta kačamaka poznatog kao „brzak“, koji se kuva mnogo kraće i to tako što se voda dovede do tačke ključanja, a potom se u nju, na slabijoj vatri, uz stalno mešanje postepeno, u tankom mlazu dodaje kukuruzno brašno (poznato i kao projino brašno), sve dok se ne dobije željena gustina kaše. Što se hranljive vrednosti tiče, ona je ista bilo da je u pitanju brašno od žutog ili od belog kukuruza, mada žuto brašno ima nešto veći sadržaj vitamina A. – Prim. prev.)

Lekovita svojstva

Palenta sadrži ugljene hidrate i proteine.

Kašika (30g) kukuruznog brašna za palentu sadrži:

24g ugljenih hidrata
2g proteina
1g vlakana
0,6mg gvožđa

Neke vrste palente su obogaćene mineralima i vitaminima, kako bi se povećala njihova hranljiva vrednost. Pripremanje palente na mleku umesto na vodi, može da doda još neke vredne hranljive materije.*

(*Kukuruzno brašno, bilo da je žuto ili belo, smatra se integralnim brašnom, odnosno brašnom od celog zrna, pod uslovom da zrno sadrži i klice. Hrana pripremljena od takvog brašna spada u kategoriju integralne hrane. Kukuruzno brašno kome su odstranjene klice, sadrži manje hranljivih materija. U celovitom zrnu kukuruza se, pored već navedenih, nalaze i druge brojne hranljive materije:

18 aminokiselina

osim gvožđa i ovi minerali: magnezijum, kalijum, cink, fosfor, mangan, selen i bakar
nijacin (vitamin B3)
riboflavin (vitamin B2)
tijamin (vitamin B1)
folat (vitamin B9)
pantotenska kiselina (vitamin B5)
piridoksin (vitamin B5)
vitamin E
vitamin K – Prim. prev.)

Uopšte uzevši, palenta je izvrsna namirnica zahvaljujući brojnim korisnim svojstvima, od kojih ćemo neka i navesti.

1. Palenta je izvor vlakana i proteina

Palenta sadrži proteine i vlakna, zahvaljujući kojima izaziva osećaj sitosti. Vlakna su preporučljiva i za održavanje normalne funkcije digestivnog sistema, za prehranu dobrih crevnih bakterija i sprečavanje konstipacije.

2. Palenta ne sadrži gluten

Za one koji traže jela koja ne sadrže gluten, palenta je dobar izbor. Brojni izvori vlakana, kao što su pšenica, kus-kus i raž, sadrže gluten.

Palenta je obično bezbedna za osobe koje pate od celijakije ili osetljivosti na gluten. Međutim, trebalo bi pažljivo da čitate spisak sastojaka na pakovanju, zbog drugih aditiva.

3. Palenta ima visok sadržaj složenih ugljenih hidrata

Palenta sadrži složene ugljene hidrate, koji obezbeđuju energiju na duže vreme i održavaju stabilan nivo šećera u krvi.

Palenta je izvrstan izvor složenih ugljenih hidrata.

Prosti ugljeni hidrati se brzo razgrađuju i mogu da dovedu do skoka nivoa šećera u krvi. Pored toga, prosti ugljeni hidrati veoma često ne sadrže mnogo hranljivih materija. Kolači, keks i beli hleb, na primer, spadaju u primere prostih ugljenih hidrata.

Složeni ugljeni hidrati, koji se nalaze u palenti, razlažu se sporo, što znači da njihovo varenje duže traje. Sporo oslobađanje održava nivo šećera u krvi stabilnim.

4. Palenta sadrži vitamin A

Premda nema velike količine vitamina i minerala, palenta sadrži izvesnu količinu vitamina A.

Prema Nacionalnom institutu za zdravlje, vitamin A je neophodan za pravilno funkcionisanje bubrega, pluća i srca.

5. Palenta je izvor karotenoida

Palenta sadrži mleveni kukuruz, koji je dobar izvor karotenoida.

Karotenoidi su velika grupa crvenih, žutih i narandžastih biljnih pigmenata, koji se nalaze u listovima, plodovima i cvetovima voća i povrća, kao i u žumancu jajeta.

Za karotenoide se smatra da smanjuju rizik od pojave određenih bolesti, kao što su neke vrste očnih oboljenja i pojedini oblici raka.

6. Palenta ima nizak sadržaj masti

Palenta prirodno sadrži malo masti, pa može da bude deo ishrane koja je dobra za zdravlje srca.

Osobe koje žele da smanje unos zasićenih masti, trebalo bi da spremaju palentu sa vodom, biljnim mlekom ili supom, umesto sa kravljim mlekom, kao i da izbegavaju dodavanje sira ili butera.

7. Sadrži esencijalne minerale

Gvožđe, magnezijum i cink su esencijalni minerali. Premda palenta ne obezbeđuje veće količine ovih minerala, ima ih dovoljno da bi se ona smatrala zdravom hranom.

8. Palenta ima nisku kalorijsku vrednost

Palenta je niskokalorična, kao i druga cela zrna kuvana u tečnosti. Obezbeđuje oko 70 kalorija na 100g kuvane porcije.

Hranljive, celovite namirnice sa malo kalorija, kao što je palenta, mogu da budu dobar izbor za osobe koje žele da smršaju ili da održavaju težinu.

Prehrambeni saveti

Palenta može da se griluje ili peče, a može da bude glavno jelo ili prilog.

Palenta ima blagi ukus kukuruza, što je dobra podloga za dodavanje bilja, povrća ili sireva. Može da se koristi kao prilog jelu i da se jede zajedno sa ribom ili drugim vrstama mesa.

Mada skuvana palenta ima konzistenciju kaše, kada se ohladi ona može da bude dovoljno čvrsta da se iseče na režnjeve. Ovi komadi potom mogu da se stave na roštilj ili u pećnicu sa različitim prelivima, uključujući sireve i sosove.

Nekuvana palenta (odnosno brašno za palentu) može da se koristi za pripremu kolača i hleba, kao zamena za neke vrste brašna u određenim receptima. Upotreba palente za pripremu peciva, daje im hranljivu vrednost i vlažnost.

Palenta može da se jede tokom branča ili kao prilog jelu, na primer, sa keljom, pečurkama ili dinstanim paradajzom. Može da se koristi i umesto podloge za picu u raznim varijantama, na primer, za pripremu margarite.

Par reči na kraju

Palenta je zdrava zamena za druge priloge jelima, kao što su krompir, testenina i pirinač. Pošto nema jak ukus, može da se služi sa raznovrsnom hranom.

Da biste dobili maksimum hranljive vrednosti palente, trebalo bi da kupujete kukuruzno brašno mleveno na kamenu. Mlevenje na mlinskom kamenu omogućava da se u brašnu zadrži mnogo više hranljivih materija.

Za osobe koje pate od celijakije, osetljivosti na gluten ili slede eliminacionu dijetu, palenta može da bude dobra zamena za jela sa pšenicom. Ponekad može da se koristi i kao zamena za pšenično brašno za pripremanju testa.