Ulcerozni kolitis je vrsta zapaljenske bolesti creva koja se može ublažiti promenom ishrane. Ali koju hranu jesti, a koju izbegavati?
U ovom članku saznajte kakva se ishrana preporučuje kod zapaljenjskih bolesti creva kakve su ulcerozni kolitis i kronova bolest.Koje namirnice se preporučuju a koje morate izbegavati…
Zapaljenske bolesti creva jesu trajna autoimuna oboljenja. Smatra se da među sto hiljada ljudi svaki deveti oboli od jedne vrste bolesti, dok svaka treća osoba oboli od druge. Mlada populacija posebno je u riziku, mada nije nemoguće daobole i stariji. Uzroci bolesti nisu utvrđeni.
U slučaju zapaljenskih bolesti creva smenjuju se akutna i mirna faza. U najgorim slučajevima kad se na crevima stvore ožiljci i fistule pribegava se hirurškim intervencijama. Ipak, cilj je da se bolest stavi pod kontrolu
uz terapiju, odgovarajući način ishrane i života.
Koje bolesti izazivaju upalu creva?
Upala creva je hronična, dugotrajna bolest creva sa simptomatologijom koja može biti veoma mučna. U zavisnosti od toga koji deo crevnog trakta zahvata zapaljenski proces, razlikujemo dve dijagnoze — Kronovu bolest i ulcerozni kolitis.
Kronova bolest obično zahvata tanko crevo, ali neretko može obuhvatiti celu digestivnu cev, od usta do završnog dela debelog creva. Ulcerozni kolitis je zapaljenski proces debelog creva.
Po čemu se razlikuju Kronova bolest i ulcerozni kolitis?
Simptomi zapaljenske bolesti creva jesu bolovi u trbuhu, dijareja, gubitak apetita i umor. S razlikama u intenzitetu, mogu trajati nedeljama pa čak i godinama, a onda odjednom prestati na određeno vreme.Dva različita oboljenja – Kronova bolest i ulcerozni kolitis — različito deluju na digestivni sistem.
U slučaju Kronove bolesti, onemogućena je adekvatna apsorpcija, usvajanje nutrijenata iz hrane. Takođe je poremećena ravnoteža tečnosti, neophodna za normalnu pasažu crevnog sadržaja. Ukoliko kod pacijenta postoji i gubitak apetita, deficit vitamina i minerala može postati veliki problem. U slučaju ulceroznog kolitisa, zbog
zapaljenja unutrašnjeg sloja sluznice debelog creva sprečena je normalna apsorpcija vode.Usled toga dolazi do dijareje s primesama krvi u sluzi. Zbog konstantnog gubljenja krvi ovim putem, može doći do malokrvnosti.
Koja je populacija u riziku?
Navodno, deset procenata obolelih od Kronove bolesti razboli se pre punoletstva.Opisane bolesti obično se prvi put manifestuju između 15. i 35. godine života. Svrstavaju se u red autoimunih bolesti, što objašnjava njihovo javljanje u mladim godinama.Naime, imunosistem je u tom periodu najkvalitetniji a Kronova bolest i ulcerozni kolitis zapravo predstavljaju rezultat zastanelog imunog odgovora.
Ulcerozni kolitis može da prouzrokuje intenzivne periode nelagode u trbuhu, dijareje i gubitka apetita. Premda ne postoji jedinstvena propisana ishrana za ulcerozni kolitis, neke modifikacije ishrane mogu da pomognu da se sa ovom bolešću nosite i izbegnete napade.
U ovom članku ćemo se baviti namirnicama koje mogu da budu okidači ulceroznog kolitisa. Takođe, navešćemo i namirnice koje mogu da budu korisne osobama koje boluju od ovog oblika zapaljenskih bolesti creva.
Ulcerozni kolitis ishrana
Premda nema jedinstvene ishrane za osobe koje pate od ulceroznog kolitisa, postoje neke opšte smernice i recepti koji mogu da vas poštede simptoma.
Ishrana sa niskim sadržajem biljnih vlakana/niskim sadržajem ostataka
Za brojne ljude koji imaju ulcerozni kolitis, pronalaženje pravog plana ishrane svodi se na proces eliminacije. Eliminišite neke namirnice za koje smatrate da vam pogoršavaju simptome i vidite kako ćete se osećati.
Pošto postoje neke namirnice za koje se zna da su uobičajeni okidači, plan ishrane koji eliminiše takve namirnice je najbolji. Jedan od takvih načina ishrane je i ishrana sa niskim sadržajem vlakana, poznata i kao ishrana sa niskim sadržajem ostataka. Ovaj način ishrane je naročito koristan ako imate simptome napada.
U nastavku ćete saznati kako treba da izgleda jelovnik i koje namirnice treba da jedete
Ova ishrana je zasnovana na namirnicama sa niskim sadržajem vlakana koje se lako vare i koje će verovatno usporiti pražnjenje creva i ograničiti dijareju. Dozvoljeno vam je da jedete brojne namirnice koje i inače jedete, dok smanjujete unos vlakana na približno 10 – 15g dnevno.
Ovaj način ishrane je veoma dobar za obolele.Vaš organizam će i dalje dobijati neophodnu količinu proteina i minerala, kao i tečnosti i soli koji su vam neophodni. Pošto hronična dijareja i rektalno krvarenje mogu da dovedu do deficita nekih hranljivih materija i minerala, lekar može da vam preporuči multivitaminski ili neki drugi suplement kao dodatak ishrani, što zavisi od vaših individualnih potreba.
- Manji, češći obroci–Donji deo tankog creva može bolje da se izbori sa hranom kada u njega pristižu manje količine hrane u češćim intervalima. Vaš organizam će vam staviti do znanja da li je za vas bolje 4 ili 5 manjih obroka.
- Tečnost– Adekvatan unos tečnosti je neophodan kada je dijareja izražen simptom. Većini ljudi sam organizam kaže kada su žedni i kada im je potrebna tečnost. Neki autoriteti preporučuju 8 čaša vode dnevno. Dokazi da postoji potreba za ovolikom količinom vode nisu potpuni.
Namirnice koje smete da jedete
Uz toliko potencijalnih izazivača u ishrani, osobama sa ulceroznim kolitisom može da predstavlja teškoću da prepoznaju koje su namirnice bezbedne za njih.
Kao što je to slučaj i sa namirnicama okidačima napada, one koje ne pogoršavaju simptome razlikuju se od osobe do osobe. Kad je u pitanju ishrana za ulcerozni kolitis neke bezbednije namirnice za osobe sa ovim autoimunim oboljenjem spadaju i sledeće:
- Jaja – Ovo je namirnica koja sadrži mnoštvo hranljivih materija, uključujući i omega 3 masne kiseline. Jaja se obično lako vare, pa ih to čini dobrim izborom za plan ishrane.
- Sos od jabuke – Ovo je dobar izvor hranljivih materija. Ali slično drugim namirnicama na ovom spisku, visok sadržaj vlakana i fruktoze može da bude malo manje koristan tokom napada.
- Losos – Bogat je omega 3 masnim kiselinama, koje su dobre za zdravlje i to ne samo digestivnog trakta.
- Bundeva – Brojne vrste ovog povrća imaju visok sadržaj vlakana, što ih za neke osobe čini nepodesnima. Međutim, mnogo je onih koji dobro tolerišu bundevu.
- Avokado – Ovo je namirnica bogata hranljivim materijama i smatra se dobrom za osobe sa ulceroznim kolitisom.
- Neke fermentisane namirnice – Ovde spadaju jogurti koji sadrže aktivne probiotike. Dobre bakterije u ovoj vrsti jogurta mogu da pospeše varenje. Neke studije pokazuju da rutinska upotreba probiotika može da ublaži napade i simptome.
- Instant ovsena kaša – Ako se jede bez dodatih aroma, onda se nešto lakše vari od drugih žitarica i drugih vrsta ovsa.
- Puno tečnosti– Osobe sa oboljenjima poput ulceroznog kolitisa ponekad moraju da uzimaju više tečnosti, jer dijareja može da dovede do dehidracije.
Namirnice koje bi trebalo da izbegavate
Premda uzrok ulceroznog kolitisa nije do kraja razjašnjen, lekari su sigurni da hrana nije uzrok ovog oboljenja. Međutim, hrana koju osobe sa ovim oboljenjem jedu, ima uticaja na pojavu napada ulceroznog kolitisa.
Neke namirnice su uopšteno dobre za jelo, dok je druge bolje izbegavati. Neće svako reagovati isto na neku namirnicu, pa će se ishrana za ulcerozni kolitis zato i razlikovati od osobe do osobe.
Ovo su neke namirnice koje se smatraju okidačima napada. U njih spadaju:
- Kofein– Premda ne postoji mnogo podataka o uticaju kofeina na simptome ulceroznog kolitisa, anketa iz 2013. godine u kojoj su učestvovale 442 osobe, otkrila je da je 20% njih sa ovim oboljenjem prijavilo pogoršanje simptoma zbog kofeina. Kofeina ima u kafi, čaju, gaziranim napicima i čokoladi.
- Mlečni proizvodi– Premda nisu loši za osobe sa ulceroznim kolitisom, mlečni proizvodi kod nekih mogu da pokrenu simptome. Osobe koje su intolerantne na laktozu, takođe bi trebalo da izbegavaju mlečne proizvode, jer su simptomi slični.
- Alkohol– Usled konzumiranja alkohola, kod nekih osoba može da se javi dijareja.
- Gazirana pića– Neki sokovi i piva koja su karbonisani (gazirani) mogu da dovedu do iritacije digestivnog trakta i prouzrokuju gasove. Brojni gazirani napici sadrže i šećer, ili veštačke zaslađivače, koji mogu da budu okidači za ulcerozni kolitis.
- Namirnice sa visokim sadržajem vlakana– Ovde spadaju pasulj, voće, integralne žitarice, bobice, grašak i mahunarke. Ove namirnice mogu da povećaju broj pražnjenja creva, količinu gasova i grčeve u stomaku.
- Kokice– Slično drugim semenima i orašastim plodovima, one mogu teško da se vare.
- Namirnice koje sadrže sumpor i sulfite– Ovaj mineral može da izazove prekomerno stvaranje gasova. U neke od ovih namirnica spadaju i pivo, vino, sajder, soja, pšenične testenine, hleb, kikiriki, suvo grožđe i suvo meso.
- Masno meso– Tokom napada ulceroznog kolitisa može da se dogodi da masnoća iz mesa ne može pravilno da se apsorbuje, što samo pogoršava simptome.Jelovnik za ulcerozni kolitis tokom faze napada ne bi smeo da sadrži masno meso.
- Orašasti plodovi i semenke– Ovde možemo da dodamo i maslace od orašastih plodova. Oni mogu da izazovu stomačne grčeve, nadimanje i dijareju. Kada osoba ima napad, čak i sitno semenje može da pokrene simptome.
- Šećerni alkoholi– Oni mogu da izazovu nadimanje, dijareju i gasove. Šećerni alkoholi se nalaze u brojnim gumama za žvakanje i bombonama bez šećera, nekim voćnim sokovima i različitim sladoledima.
- Fruktoza – Ovaj voćni šećer može loše da se apsorbuje i izazove veću produkciju gasova, grčeve i dijareju. Proveravajte etikete na proizvodima kao što su kukuruzni sirupi sa visokim sadržajem fruktoze, voćni sokovi, med i melasa, jer sve navedeno sadrži fruktozu.
- Brojno povrće – Povrće često ima visok sadržaj vlakana, koja mogu teško da se vare, izazivaju nadimanje, gasove i stomačne grčeve. Vlaknasto povrće poput celera ima slično delovanje. U drugo povrće koje izaziva stvaranje gasova spadaju kupus, prokelj, i brokoli. Kuvano povrće se bolje toleriše nego presno.
- Ljuta hrana–Ovde spadaju ljuta pržena pileća krilca, ljuti sosovi i ljute paprike. Sve ovo može da izazove dijareju kod brojnih ljudi. Za osobe sa ulceroznim kolitisom, ljuta i začinjena hrana može da bude okidač ili da pojača napad.
- Gluten– Ima ga u pšenici, raži i ječmu i ponekad može da pokrene simptome ulceroznog kolitisa. Premda ovas ne sadrži gluten, u njemu se nalazi sličan protein koji može da dovede do unakrsne reakcije kod osoba osetljivih na gluten. Ovas se, pored toga, često prerađuje u istim fabričkim pogonima kao i pšenica.
Kako treba da izgleda jelovnik
KAKO TREBA DA IZGLEDA DNEVNI MENI?
Ukoliko je proloiv jedan od vodećih simptoma, dijeta mora biti antidijaroična.Najbolji izbor su sluzne supe
od pirinča i ovsa, zatim jabuka, kruška, dunja, banana, rogač, bundeva, cvekla, šargarepa.
Navedeno voće i povrće treba oljuštiti i spremiti od njih svež sok ili ih jesti kuvane. Smanjen je unos proteina i masti.
U početku se savetuje konzumiranje namirnica isključivo biljnog porekla, da bi se s poboljšanjem postepeno
počele uvoditi namirnice poput jogurta, posnijih vrsta mesa i ribe. Ako nema proliva, ishrana mora biti
blaga, bez jakih začina i zaprške.
U akutnoj fazi bolesti treba izbeći sveže voće i povrće, mekinje i integralne žitarice. Izabrane namirnice treba raspodeliti u najmanje šest obroka, a energetska vrednost dnevnog obroka treba da bude velika, kako bi se nadoknadili izgubljeni nutrijenti.
Poseban akcenat treba da bude na namirnicama koje su izvor nezasićenih masnih kiselina, a koje poseduju antiupalni efekat (losos, sardina, ulje semena lana, orasi, bademi), kao i na žuto obojenom povrću
i voću s beta-karotenom i provitaminom vitamina A.
Takođe, plan ishrane treba bazirati na izvorima vitamina B12, neophodnog za sazrevanje eritrocita i korigovanje anemije (mlada džigerica, ćuretina, divljač).
Treba unositi i namirnice koje su dobar izvor folne kiseline, neophodne za metabolizam gvožđa (zeleno lisnato povrće) i kalcijuma (fermentisani mlečni proizvodi, poput jogurta i sireva).
Videli ste kako treba da izgleda ishrana za ulcerozni kolitis mada kao što je više puta pomenuto u ovom članku tolerancija na određene namirnice može značajno da se razlikuje od osobe do osobe.
Za više informacija potražite savet nutricioniste
Tanja Bakrač nutricionista – Tanja Bakrac Bakrač Tanja nutricionista