INTOLERANCIJA NA LAKTOZU je nemogućnost da se stvari laktoza, glavna vrsta mlečnog šećera, što stvara gastrointestinalne probleme.
Intolerancija ili netolerancija na laktozu se javlja zbog manjka intestinalnog enzima laktaze, koji razlaže laktozu na dva šećera – glukozu i galaktozu – i tako omogućuje apsorpciju laktoze iz creva.
Bukvalno svaka osoba se rađa sa laktazom i sposobnošću da vari laktozu. Nestanak ovog enzima je ili genetski “programiran” nakon detinjstva ili se javlja zbog oboljenja zidova creva, koja uništavaju laktazu.
Intolerancija na laktozu se gotovo nikad ne javlja nakon dvadeset i prve godine (genetski programiran deficit laktaze se javlja između pete i dvadeset i prve godine). Ako se problemi jave nakon te životne dobi, verovatno je uzrok simptoma neki drugi proces koji ometa varenje laktoze.
Šta je intolerancija (netolerancija) na laktozu?
Intolerancija na laktozu je nemogućnost varenja i apsorbovanja laktoze (mlečnog šećera), što izaziva probleme sa varenjem i gastrointestinalnim traktom nakon konzumacije hrane koja sadrži laktozu. Najčešće se javlja zbog genetski programiranog gubitka laktaze, enzima u crevima čija je funkcija razlaganje i varenje laktoze, ili zbog oboljenja tankog creva koja uništavaju laktazu. Prvi slučaj se javlja najkasnije do dvadeset i prve godine.
Pošto se bolesti creva mogu javiti u svakoj životnoj dobi,netolerancija na laktozu se tako može javiti bilo kada. Međutim, to ne znači uvek da je došlo do manjka laktaze zbog genetski programiranog uništavanja.
Intolerancija na laktozu simptomi
Koji su znaci i simptomi intolerancije na laktozu?
Najčešći primarni simtpomi intolerancije na laktozu su vezani za organe za varenje i uključuju:
- bolove u stomaku
- dijareju
- nadutost i gasove
Nešto ređi simptomi intolerancije na laktozu su:
- nadutost u stomaku
- oticanje stomaka
- mučnina
Opstipacija nije simptom intolerancije na laktozu.
Problem je u tome što se zbog mnoštva drugih oboljenja i poremećaja javljaju isti ovakvi simptomi, tako da njihovo prisustvo često ne govori mnogo o tome da li je reč o intoleranciji na laktozu i nedostatku laktaze ili o nečemu drugom.
Simptomi netolerancije na laktozu se javljaju jer neapsorbovana laktoza prolazi kroz tanko crevo i odlazi u debelo crevo. U debelom crevu se nalaze bakterije koje sadrže laktazu i razlažu laktozu na prostije šećere kako bi je same iskorišćavale. U tom procesu se oslobađa gas vodonik. Vodonik se delimično apsorbuje u debelo crevo i izbacuje kroz pluća. Međutim, veći deo tog vodonika iskorišćavaju druge bakterije u debelom crevu. Manji deo vodonika se izbacuje i on je odgovoran za nadutost i gasove. Neki ljudi imaju u crevima bakterije koje od vodonika i drugih elemenata formiraju metan. Takvi ljudi izbacuju metan izdisanjem i gasovima.
Međutim, ne odlazi sva laktoza u debelo crevo. Nerazložena laktoza privlači vodu u debelo crevo procesom osmoze. To dovodi do retke i vodenaste stolice.
Koliko će izraženi biti simptomi netolerancije na laktozu značajno varira od osobe do osobe. Jedan od uzroka tih varijacija je različita količina laktoze koju ljudi unose.
Što više laktoze u ishrani, to su simptomi netolerancije teži. Drugi moguć uzrok jeste različita količina laktaze u crevima. Ako je prisutna samo mala količina laktaze, javiće se teži simptomi. Međutim, ako osoba ima nešto veću količinu laktaze, simtpomi netolerancije će biti blaži i/ili se neće javljati svaki put.
I na kraju, različiti ljudi različito reaguju na istu količinu laktoze koja im dospeva u debelo crevo. Dok neki nemaju simptome ili su oni jako blagi, kod drugih se javljaju jači simptomi netolerancije na laktozu. Ova pojava se pripisuje razlikama u crevnoj flori.
Uzrok
Šta izaziva intoleranciju na laktozu?
Laktoza je molekul šećera koji se sastoji od dva prosta šećera: glukoze i galaktoze. Da bi se laktoza apsorbovala iz creva u organizam, prvo se mora razložiti na glukozu i galaktozu. Glukoza i galaktoza zatim bivaju apsorbovane u ćelijski zid u tankom crevu. Enzim koji razlaže laktozu na ove proste šećere se zove laktaza i stvara se na površini ćelijskog zida u tankom crevu.
Intolerancija na laktozu se javlja kada je aktivnost laktaze smanjena ili je uopšte nema, te tako ne može doći do normalnog razlaganja laktoze. Manjak laktaze se može javiti zbog tri stvari: naslednog, sekundarnog ili razvojnog faktora.
Nasledni uzroci intolerancije na laktozu
Intolerancija na laktozu se može javiti zbog urođenog manjka laktoze zbog mutacije gena koji je odgovoran za stvaranje laktaze. Ovo je izrazito redak slučaj i simptomi ove vrste intolerancije na laktozu se javljaju gotovo odmah po rođenju.
Sekundarni uzroci intolerancije na laktozu
Još jedan moguć uzrok manjka laktaze jeste sekundarni manjak laktaze. Ova vrsta deficita se javlja zbog oboljenja koja uništavaju zid tankog creva, a zajedno sa njim i laktazu. Jedan od primera ovakvih oboljenja je celijakija.
Genetski programirana intolerancija na laktozu
Najčešći uzrok manjak laktaze jeste smanjeno lučenje laktaze koje se javlja u detinjstvu i ostaje trajno. Ovo stanje se zove i adultna hipolaktazija. Ovakav manjak laktaze je genetski programiran. Manjak laktaze i intolerancija na laktozu se najčešće javlja među Azijatima i u nekim zajednicama preko 90% ljudi ima intoleranciju na laktozzu. Sa druge strane, kod osoba poreklom sa severa Evrope se intolerancija na laktozu javlja u tek pet posto slučajeva. Osim različite prevalencije manjka laktaze kod različitih etničkih grupa, postoji i značajna varijabilnost kada je reč o životnom dobu u kom se simptomi prvi put pojavljuju.
Kako starimo, možemo razviti intoleranciju na laktozu. Međutim, ta intolerancija je obično toliko blaga da se gotovo niko ne trudi da ode kod lekara zbog takvih simptoma.
Laktoza u hrani
Koja hrana sadrži laktozu i mora se izbaciti iz ishrane?
Mada su mleko i mlečni proizvodi jedini prirodni proizvodi koji sadrže laktozu, laktoza je obično “skrivena” u nekim već pripremljenim namirnicama. Osobe koje imaju jako nisku toleranciju na laktozu bi trebale da se informišu o prehrambenim proizvodima koji sadrže laktozu, u koliko god malim količinama to bilo. Prehrambeni proizvodi koji mogu sadržati laktozu su:
- hleb
- peciva
- žitarice za doručak
- instant pire, supe i pića za doručak
- margarin
- neke mesne prerađevine
- prelivi za salate
- slatkiši
- čips i slične grickalice
- mešavine za palačinke i kolače
- meki sirevi
- mleko
- biljna pavlaka za kuvanje
Malo je ljudi koji pažljivo čitaju deklaracije na proizvodima i gledaju da li se u njima nalaze laktoza, surutka, mlečni proizvodi ili mleko u prahu. Ako neka namirnica ima bilo koji od ovih sastojaka, onda sadrži i određenu količinu laktoze.
Da li postoji test za intoleranciju na laktozu?
Mada postoji dosta dobrih načina da se identifikuje intolerancija na laktozu, većina ljudi koja smatra sebe intolerantnim na laktozu nije išla ni na kakve testove. Procenjuje se da najmanje 20% osoba koje za sebe misle da su intolerantne na laktozu to uopšte nisu.
Zašto ljudi veruju da su intolerantni na laktozu kada to nije slučaj?
Ovo pogrešno uverenje se javlja iz nekoliko razloga. Osobe sa neobjašnjivim/nedijagnostikovanim gastrointestinalnim problemima traže objašnjenje za svoje simptome. Pošto je intolerancija na laktozu dobro poznat i čest problem, ljudi ga prihvataju kao objašnjenje. Ta dijagnoza se postavlja subjektivno, obično ni ne uzimajući u obzir direktnu vezu između konzumacije mleka/mlečnih proizvoda i pojave simptoma. Takođe, moguć je i placebo odgovor, kod kog ljudi misle da im je bolje iako to nije slučaj.
Zato je najbolje uraditi test na toleranciju laktoze. Tako se potvrđuje dijagnoza ako je prisutna, ali ako to nije slučaj, nastavlja se sa testovima kako bi se utvrdilo da li je prisutno neko oboljenje ili poremećaj koji izaziva neprijatne gastrointestinalne probleme.
“Eliminacijska ishrana”
Jedan od najčešćih načina za utvrđivanje intolerancije na laktozu jeste “eliminacijska ishrana”, odnosno privremeno izbacivanje mleka i mlečnih proizvoda iz ishrane. Međutim, postoji i nekoliko problema sa ovom vrstom “testiranja”.
- Mlečni proizvodi su toliko čest sastojak u mnogim namirnicama i jelima da ih je nemoguće izbeći osim ako ste veoma rigorozni. Potrebno je da uopšte ne jedete hranu koja sadrži mleko ili bilo koji mlečni proizvod; u suprotnom ćete verovatno unositi bar male količine mleka. Osobe sa veoma niskom tolerancijom na laktozu isprobavaju ovaj metod, ali obično pojedu neku namirnicukoja sadrži mleko. Kada se simptomi jave, oni dolaze do pogrešnog zaključka da intolerancija na laktozu nije uzrok njihovih simptoma.
- Mnogi ljudi obično pretpostavljaju da su intolerantni na laktozu na osnovu kratkog perioda. To nije problem ako su simptomi teški i javljaju se svakodnevno. Međutim, takva dijagnoza se ne može postaviti ako su simptomi generalno blaži i ako često variraju. Da bi ovakva “dijagnoza” bila validna, morate se pridržavati dijete bez laktoze makar nekoliko nedelja.
- Pošto su simptomi intolerancije na laktozu subjektivni i mogu varirati, uvek postoji mogućnost placebo efekta. Drugim rečima, ljudi su uvereni da se bolje osećaju nakon eliminacije mleka iz ishrane, ali to objektivno nije tako.
Da bi eliminacijska ishrana bila precizan metod postavljanja dijagnoze, mora biti veoma stroga. To podrazumeva i konsultaciju sa nutricionistom ili čitanje nekog opsežnog vodiča za ovakvu ishranu koji je napisala kvalifikovana osoba.
I na kraju, ovakva dijeta se mora držati dovoljno dugo da bi se procenilo da li se simptomi povlače ili ne. Ako postoji sumnja u boljitak, posebno ako simptomi obično variraju po intenzitetu, najbolje je opet držati dijetu bez laktoze kako bi se izvukao nesumnjiv zaključak. Nakon eliminacije mleka i apsolutno svih mlečnih proizvoda bi trebalo da se i svi simptomi povuku ako je laktoza jedini uzrok problema.
“Test” sa mlekom
Ovo je jednostavniji način postavljanja dijagnoze od prethodno opisane eliminacijske ishrane. Nemojte večerati i nemojte ništa jesti tokom noći. Ujutru popijte jednu čašu mleka. Još pet sati nemojte ništa jesti. Ako ste intolerantni na laktozu, verovatno će se uskoro pojaviti simptomi. Ako nema simptoma ili su oni znatno blaži nego obično, onda niste intolerantni na laktozu.
Izdisajni test
Izdisajni test na hidrogen je najpouzdaniji način dijagnostikovanja intolerancije na laktozu. Da bi se ovaj test uradio, obično se uveče pije oko 25 grama laktoze (to je prosečna količina laktoze u pola litre mleka) i ništa drugo se ne jede i ne pije. Kod osoba koje su intolerantne na laktozu, laktoza se ne vari i ne apsorbuje u tankom crevu, već odlazi u debelo crevo gde je razlažu bakterije na glukozu i galaktozu. Nusproizvod tog procesa su vodonik i/ili metan.
Postoji li test za intoleranciju na laktozu kod beba i male dece?
Test kiselosti stolice služi za utvrđivanje manjka laktaze kod beba i mlađe dece. Da bi se uradio ovaj test, potrebno je bebi ili detetu dati manju količnu laktoze. Zatim se uzorci nekoliko uzastopnih stolica testiraju na kiselost. Ako je prisutan deficit laktaze, neapsorbovana laktoza odlazi u debelo crevo gde se deli na glukozu i galaktozu. Deo ovih šećera razlažu bakterije u različite kiseline, uglavnom u mlečnu. Mlečna kiselina stvara kiselu stolicu. Zato se kod beba i dece sa intolerancijom na laktozu javlja stolica kisele pH vrednosti.
Intolerancija na laktozu i ishrana
Najočigledniji način za rešavanje problema sa intolerancijom na laktozu jeste smanjena količina laktoze u ishrani. Srećom, većina osoba koje imaju intoleranciju na laktozu mogu da konzumiraju manje količine laktoze.
Da bi se simptomi ublažili, uglavnom je potrebno eliminisati samo hranu koja sadrži dosta mleka. To su mleko, jogurt, neke vrste sira i sladoled. Mada jogurt sadri velike količine laktoze, obično mogu da ga piju osobe koje su intolerantne na laktozu. Same bakterije u jogurtu sadrže laktazu i laktaza delimično razlaže laktozu u jogurtu. Jogurt se i sporije izbacuje iz probavnog trakta u odnosu na obično mleko. To znači da ono malo laktaze u crevima ima više vremena da razloži laktozu u jogurtu što, bar u teoriji, rezultira time da u debelo crevo dospeva manje laktoze.
U boljim marketima možete kupiti i mleko bez laktoze ili sa dodatkom laktaze. Takođe, tu su i biljne zamene za mleko. Takozvano acidofilno mleko se ne preporučuje jer sadrži istu količinu laktoze kao i obično mleko, a acidofite ne razlažu laktozu.
Osobe sa težom intolerancijom na laktozu se moraju pridržavati strožijih režima ishrane. One uglavnom ne smeju jesti hranu koja sadrži makar i male količine laktoze. Veoma je važno izbegavati prerađevine koje sadrže laktozu, kao i jela u restoranima koja dolaze sa sosovima i umacijma.
Još jedan način da ublažite simptome koje izaziva netolerancija na laktozu jeste da jedete hranu koja je sadrži tokom većeg obroka. Ako pojedete veću količinu hrane, posebno ako je u njoj zastupljeno dosta masnoća, to će usporiti pražnjenje sadržaja stomaka u tanko crevo. Tako se automatski smanjuje i brzina kojom laktoza dospeva u tanko crevo, što ostavlja više vremena da manja količina laktaze razloži laktozu.
Nekoliko ispitivanja je pokazalo da je apsorpcija laktoze znatno lakše ako se pije punomasno, a ne obrano mleko, mada i to može dosta varirati od osobe do osobe. Sa druge strane, upotreba obranog mleka i jogurta sa malim postotkom mlečne masti umesto punomasnih proizvoda ne ublažava simptome koje izaziva netolerancija na laktozu.
Koje su dugoročne posledice intolerancije na laktozu?
Najvažnija dugoročna posledica intolerancije na laktozu je manjak kalcijuma, što lako dovodi do osteoporoze. Nešto ređe se javlja i manjak vitamina D i sve posledice koje on povlači sa sobom. Oba problema se mogu sprečiti uzimanjem suplemenata ovih nutrijenata. Najveći problem je to što ljudi koji su intolerantni na laktozu i svesno ili nesvesno izbegavaju mlečne proizvode obično ne shvataju da su im neophodni ovakvi suplementi.
Izvori: (1) (2) (3) (4)
Za više informacija kontaktirajte nutricionistu – Tatjana Mraovic Ass. mr sc. dr. specijalista higijene, dijetolog na VMA. Telefon: 063 24 20 30 |Tatjana Mraovic Linkedin | Dom zdravlja vizim| Twitter
