Kako mesna dijeta funkcioniše ?
Mesna dijeta, kao što i sam naziv kaže, zasniva se na pojačanom unosu proteina (mesa) uz ograničen unos ugljenih hidrata. Na ovaj način se organizam dovodi u stanje ketoze.
Šta je ketoza? Kada vaše telo doživi normalno fiziološko stanje ketoze, sagoreva masnoću, proizvodeći ketone kao nusproizvode. Ketoza se ne sme mešati sa životno opasnim uslovom viđenim kod dijabetičara tipa 1, koji se zove ketoacidoza. Kada ste u ketozi, ketoni i masti koje jedete, koje se skladište u vašem telu, postaju glavni izvor goriva za vaš mozak, srce i mišiće.
Ketogena dijeta može pomoći epilepticima da bolje kontrolišu svoje napade, a mnogi dijetetičari koriste ovu dijetu kako bi izazvali sagorevanje masti. Ketoza ima efekat potiskivanja apetita, koji vam može pomoći da se držite svoje dijete. Uvek se konsultujte sa svojim lekarom pre nego što napravite značajne promene u ishrani.
Da biste postigli stanje ketoze, potrebno je smanjiti unos ugljenih hidrata na ispod 50 grama dnevno.
Da biste pomogli svom telu da se prebaci u režim sagorevanja masti i uđe u ketozu, eliminišite sve žitarice, uključujući žitarice za doručak, hlebove, testenine, pirinač i granolu; šećer u desertima, peciva, džemove, sirupe i pića; skrobno povrće, kao što je pire krompir, pomfrit, pečeni krompir i kukuruz; voće; i mleko i jogurt.
Mesna dijeta jelovnik
Dozvoljene namirnice:
Sve vrste mesa: svinjetina, junetina, teletina, riba, jaretina, piletina, ćuretina, pačetina, crvena mesa.
Poželjno je da su namirnice uvek u svežem stanju, a što se tiče pripreme: roštiljanje i pečenje u rerni su najbolja opcija, a izbegavajte prženje. Mesne prerađevine, kao što su viršle, salame, paštete, parizer – ne treba da konzumirate, budući da tu više ima hemikalija nego čistog mesa. Takođe, to se odnosi i na konzerve, pre svega zbog upotrebe konzervanasa. Poželjno je da ne unosite puno masti, jer mesna dijeta sagoreva vaše sopstvene zalihe, pa vam ne trebaju nove, već treba da istopite salo koje ugrožava vaše telo.
Mesna dijeta jelovnik:
- dan
Doručak: 2 jaja sa slaninom (kao omlet), čaj ili crna kafa bez sećera
Ručak: salata od piletine (piletina, zelena salata, tvrd sir u komadićima, tvrdo kuvano jaje iseckano na kriške
Večera: riba spremljena na žaru, salata od paradjza i brokolija
- dan
Doručak: kobasice (ne viršle!),kafa ili čaj bez šećera
Ručak: teleći odrezak, zelena salata i paradajz
Večera: mesni odrezak sa gljivama
- dan
Doručak: tvrd sir sa šunkom, čaj ili kafa bez šećera
Ručak: salata sa tunjevinom (tunjevina, zelena salata, paprika)
Večera: ćuretina sa salatom od narendane šargarepe
- dan
Doručak: omlet spremljen od dva jaja, čaj ili kafa bez šećera
Ručak: riba i blitva
Večera: salata od sira, šunke i paradajza
- dan
Doručak: 1 tvrdo kuvano jaje, šunka, tvrd sir, kafa ili čaj bez šečera
Ručak: teleći odrezak sa brokolijem
Večera: Tacco salata (mlevena govedina, 5 maslina, tvrd sir iseckan na komadiće, naseckan paradajz, luk, zelena salata i 1 avokado u kriškama)
Mesna dijeta pravila
Kada je u pitanju mesna dijeta pravila su jasna:
– potencira se unos proteina iz mesa
– ugljeni hidrati su svedeni na minimum, gotovo su potpuno redukovani iz jelovnika
– ketoza nikako ne sme da se prekine unosom nutritijenata
– može da se javi nedostatak mnogih vitamina tokom mesne dijete, zato ih morate unositi putem suplemenata.
Mesna dijeta se zasniva na principu da su ljudi genetski predodređeni za upravo ovakav vid ishrane. Stavovi po ovom pitanju su podeljeni, budući da se toliko govori o štetnosti mesa a promoviše se vegetarijanski način ishrane.
Koje su dobre strane mesa:
– visok sadržaj proteina, koji su neophodni za rast i razvoj mišića
– crveno meso, kao što su svinjetina, govedina i teletina – sadrži gvožđe, vitamin B12, riboflavin, tiamin i niacin.
Treba naglasiti da ishrana koja se zasniva na proteinima ne mora nužno da uključuje samo meso. Na primer, meso može da se kompenzuje povrćem koje je bogato proteinima, kao što su pasulj, sočivo, grašak, gljive i dr.
Najpoznatije dijete sa mesom
- Dijeta sa mesom i jajima
- Paleo dijeta
- Atkins dijeta
- Ketogena dijeta
- Dukanova dijeta.
Ketogena dijeta
Keto dijeta, skraćeno od ketogena dijeta, fokusira se na konzumiranje više masti nego ugljenih hidrata. Drastično smanjuje unos ugljenih hidrata – obično na manje od 50 grama dnevno – stoga vaše telo prelazi na upotrebu masti za energiju, umesto da dobija energiju od ugljenih hidrata. To rezultira formiranjem ketona – otuda ime ketogena dijeta. Kada započinjete keto dijetu, strukturni plan obroka je od vitalnog značaja kako bi se pomoglo u pridržavanju pravila. Kao napomena, uvek pre nego što započnete plan ketogene ishrane, obratite se svom lekaru ili nutricionisti.
Pravilo je sledeće: za svakih 4 grama masti koju jedete, jedite samo 1 gram kombinovanih proteina i ugljenih hidrata. Medutim, vaš lekar ili dijetetičar vam mogu dati drugačiji odnos i ponekad je propisan odnos od 3:1. Najlakši način da se držite keto plana jeste da izaberete hranu koja ne sadrži ugljene hidrate, što znači da nema skrobova, šećera, voća ili mlečnih proizvoda sa visokim sadržajem šećera, kao što su mleko i aromatizovani jogurt.
Atkins
Atkins dijeta je ishrana sa niskim sadržajem ugljenih hidrata, koja se obično preporučuje za gubitak težine. Zagovornici ove dijete tvrde da možete smanjiti težinu dok jedete toliko proteina i masti koliko želite, sve dok izbegavate hranu bogatu ugljenim hidratima.
Atkins dijeta je podeljena u 4 različite faze:
Faza 1 (indukcija): ispod 20 grama ugljenih hidrata dnevno u trajanju od 2 nedelje. Jedite visoko-masne, visoko-proteinske namirnice, sa povrćem sa niskim udelom ugljenih hidrata, kao što je zeleniš. Ovim se započinje gubitak težine.
Faza 2 (balansiranje): Polako dodajte još orašastih plodova, malo povrća i male količine voća nazad u vašu ishranu.
Faza 3 (fino podešavanje): Kada ste veoma blizu vašoj težini, dodajte još ugljenih hidrata sve dok se ne smanji gubitak težine.
Faza 4 (održavanje): Ovde možete da jedete što više zdravih ugljenih hidrata, koliko vaše telo može da toleriše bez povraćaja težine.
Međutim, ove faze su malo komplikovane i možda nisu neophodne. Neki ljudi odlučuju da preskoče fazu indukcije u potpunosti i uključe dosta povrća i voća od samog početka. Ovaj pristup može biti veoma efikasan. Drugi vole da ostanu u fazi indukcije na neodređeno vreme. Ovo je poznato i kao ketogena dijeta (keto) sa veoma niskim sadržajem ugljenih hidrata.
Dukanova dijeta
Dukanova dijeta je dijeta sa visokim sadržajem proteina i sa niskim sadržajem ugljenih hidrata, koja je podeljena na 4 faze i za koju se tvrdi da izaziva brz gubitak težine bez gladi.
. Kreirao ju je dr. Pierr Dukan, francuski lekar opšte prakse koji se specijalizovao za upravljanje težinom. Nakon što je video da mnogi njegovi pacijenti doživljavaju impresivne rezultate za smanjenje telesne težine na njegovoj ishrani, dr. Dukan je objavio knjigu ”The Dukan Diet” 2000. godine.
Dukanova dijeta ima četiri faze: dve faze gubitka težine i dve faze održavanja.
Dijeta počinje izračunavanjem vaše “prave” težine, na osnovu vašeg uzrasta, istorije gubitka težine i drugih faktora.
Koliko dugo ostajete u svakoj fazi zavisi od toga koliko težine morate izgubiti da biste dosegli svoju “pravu” težinu.
Ovo su četiri faze Dukanove dijete:
Faza napada (1-7 dana): Počinje jedenjem neograničene količine vitkih proteina plus 1,5 kašike ovsenih mekinja na dan.
Faza krstarenja (1-12 meseci): alternativno vitki proteini jedan dan sa vitkim proteinima i neskrobnim povrćem sledećeg dana, plus 2 kašike ovsenih omekinja svakog dana.
Faza konsolidacije (varijabilna): neograničeno vitki proteini i povrće, neki ugljeni hidrati i masti, jedan dan nedeljno samo vitki proteini i 2,5 kašike ovsenih mekinja na dan. Trebalo bi to uraditi 5 dana za svakih pola kg izgubljenih u fazama 1 i 2.
Stabilizaciona faza (neodređeno): Prati osnovne smernice faze konsolidacije, ali pravila se mogu opuštati sve dok telesna masa ostaje stabilna. Ovsene mekinje se povećavaju na 3 kašike dnevno.
Rezultati
Mesna dijeta ne sme da se drži duže od 14 dana, a za to vreme je moguće izgubiti i do 10 kg -ukoliko se strogo pridržavate pravila i jelovnika. Dakle, ovo nikako ne sme da bude dugoročan plan ishrane!
Neželjena dejstva i posledice
Telu su potrebni proteini za rast, održavanje i popravku tkiva i mišića. Dijete sa visokim sadržajem proteina, kao što je mesna dijeta, postaju sve popularnije poslednjih nekoliko decenija kao efikasna metoda gubitka težine. Međutim, jedenje hrane koja sadrži samo proteine čini rizik za nedostatak esencijalnih vitamina i minerala koji se nalaze u drugim namirnicama. Jedenje zdrave, dobro izbalansirane ishrane vam pomaže da izbegnete neželjena dejstva usled držanja dijeta. Najpoznatija neželjena dejstva ketoze su:
- mučnina
- digestivni problemi
- glavobolja
- mentalni zamor
- loš zadah.
Konstipacija
Jedenje samo proteina vas dovodi u opasnost od digestivnih poremećaja, uključujući i konstipaciju. Ugljeni hidrati obezbeđuju dijetetska vlakna za telo, pomažu u omekšavanju stolice i eliminišu otpadne proizvode. Većina visoko proteinske hrane, kao što su meso i jaja, nemaju dijetetskih vlakana, a jedenjem samo proteina eliminišete ugljene hidrate iz ishrane. Hrana bogata belančevinama takođe zahteva duže vreme da se svari u telu, što usporava vreme tranzita otpada koji se kreće kroz digestivni sistem i sprečava glatke pokrete creva.
Letargija
Dijeta koja sadrži samo proteine ne poseduje ugljene hidrate koji proizvode energiju za vaše telo i mozak. Ugljeni hidrati pružaju glukozu, primarno gorivo vašeg tela za kretanje, varenje i razmišljanje. Mesna dijeta eliminiše ovaj primarni izvor energije što izaziva osećaj umorna i letargije. Na kraju, telo će početi da koristi proteine kao izvor goriva za zamenu ugljenih hidrata, što ih odvaja od sopstvenih funkcija u telu. Neadekvatno skladištenje proteina potrebnih za izgradnju i popravku mišića može prouzrokovati raspad i gubitak mišićnog tkiva i dovesti do povećanog zamora.
Smanjene količine kalcijuma
Jedenje previše proteina može dovesti do smanjenja kalcijuma u kostima dugoročno. Vaše telo oslobađa kiseline tokom varenja proteina, što zapravo povećava kiselost u krvi. Da neutrališe kiselost u krvi, vaše telo uklanja kalcijum iz kostiju da apsorbuje oslobođene kiseline. Ovo smanjuje količinu kalcijuma u kostima i, bez adekvatne dijetetske nadoknade, gubitak kalcijuma dovodi do smanjene mineralne gustine kostiju.
Nedostatak esencijalnih hranljivih materija
Uzimanje samo proteina u ishrani eliminiše esencijalne hranljive sastojke, uključujući složene ugljene hidrate, zdrave masti, vitamine i minerale. Ugljeni hidrati u obliku povrća, voća i integralnih žitarica obezbeđuju primarni izvor goriva vašeg tela zajedno sa esencijalnim hranjivim materijama kao što su vitamini B i magnezijum, koji povećavaju energiju i pomažu u kontrakciji mišića. Zdrave masti, kao što su orašasti plodovi, masna riba i maslinovo ulje, pomažu vašem telu da izvršava neophodne funkcije, kao što je održavanje hormonskog balansa, održavanje zdravlja kože i apsorpcija vitamina. Voće i povrće pruža veliki broj vitamina i minerala koji pomažu u zaštiti vašeg srca i mogu sprečiti određene vrste raka, bolesti srca i moždanog udara. Prema tome, ishrana koja uključuje jedino proteine može dovesti telo u rizik od neuhranjenosti i povećati rizik od oboljenja.
Iskustva
Kada je u pitanju mesna dijeta iskustva su različita. Ova dijeta ne odgovara svima, budući da je neko privrženiji mesu, a neko biljnoj hrani. Ono što je važno, to je da možete da jedete kad hoćete, uz obavezno pijenje vode u količini od 2.5 l dnevno. Obavezno je korišćenje suplemenata koji će nadomestiti vitamine i minerale iz voća i povrća.
Mesna dijeta nikako ne sme da se drži duže od 14 dana!
Ovo je svakako veoma restriktivna dijeta, budući da gotovo potpuno ograničava unos biljne hrane, koja je veoma važna za zdravlje. Stoga se savetuje obavezna konsultacija sa lekarom pre korišćenja ovakvog načina ishrane.