Razlikuje se akutni i hronični oblik gastritisa. Akutni gastritis nastaje naglo i kratkog je trajanja, a hronični se razvija postepeno sa sve većim otežavanjem normalne ishrane.
Uzroci gastritisa su različiti. Najpre treba istaći štetno dejstvo određene vrste i količine hrane. Preterano velike količine unete hrane, jako začinjene, nedovoljno kuvane ili nedovoljno sažvakane i uzete u neredovnim razmacima doprinose pojavi gastritisa. Navika uzimanja alkoholnih pića često dovodi do gastritisa (posebno ako se alkohol unosi na prazan želudac). Preteranost u pušenju, kao i uzimanje kafe takođe je štetno, posebno ako bolujete i od čira na želucu.
Određeni lekovi mogu izazvati gastritis, ili ga pogoršati. Ponekad i male količine aspirina mogu izazvati jako želudačno krvarenje, naročito ako se aspirin popije na prazan želudac i sa vrlo malo vode. Takođe, i antibiotici mogu izazvati gastritis. Promene na sluznici želuca usled konzumiranja određenih lekova su prolazne, i nestaju ubrzo nakon prestanka uzimanja leka.
Gastritis je često propratna pojava određenih infektivnih oboljenja (difterije, gripa, zapaljenja pluća i dr.). Osim toga, čir na želucu je vrlo često praćen gastritisom u gornjem delu, a čir na dvanaestopalačnom crevu gastritiosm u donjem delu želuca. Gastritis može biti i alergijskog porekla, kod osoba koje su preosetljive na neku vrstu hrane.
Hronični gastritis – ishrana
Kod lečenja gastritisa treba odstraniti sve uzroke koji nadražuju želudačnu sluznicu: jake začine, biber, jako vruća i hladna jela, alkoholna pića, kafu, nikotin idr. Hrana treba da je dobro sažvakana, a obroci češći i manji. Treba izbegavati previše masna jela, naročito preprženu svinjsku mast (hranu pripremati na ulju). Dozvoljene su sve vrste mesa: kuvano i pečeno meso se bolje podnosi, a pohovano i prženo teže.
Kod hroničnog gastritisa sa normalnom ili blago povišenom kiselinom, određuje se posebna dijeta. Kod hroničnog gastritisa sa smanjenom želudačnom kiselinom daje se hrana sa dosta belančevina (mleko, sir, jaja, meso), koja nadražuje lučenje želudačnog soka.
Hronični gastritis – primer dijete
Kod osoba sa hroničnim gastritisom ishrana se sastoji od većeg broja manjih obroka u toku dana.
DAN 1
Doručak: mladi sir, bajat beli hleb, mleko
Užina 1: napitak sa kruškama
Ručak: čorba sa grizom, musaka od karfiola sa piletinom, salata od šargarepe
Užina 2: jabuke sa piškotama
Večera: rolat sa mesom, kiselo mleko
DAN 2
Doručak: meko kuvano jaje, mleko
Užina 1: puding ili griz
Ručak: paradajz čorba sa grizom, boranija sa telećim mesom, kiselo mleko
Užina 2: voćna salata
Večera: sarmice od spanaća, jogurt
DAN 3
Doručak: dvopek sa maslacem, čaj
Užina 1: jagode sa šlagom
Ručak: supa od povrća, tikvice sa pirinčem, teleći ragu, zelena salata
Užina 2: voćna salata sa kruškama i ribizlama
Večera: sufle od šargarepe, jogurt
DAN 4
Doručak: crni hleb sa pavlakom, mleko
Užina1: kolač sa jabukama
Ručak: čorba od tikvica, krompir u belom sosu, teleće pečenje, salata od slatkog kupusa
Užina 2: voćni sok ili voćni jogurt
Večera: omlet sa sirom, kiselo mleko
DAN 5
Doručak: pecivo sa medom, mleko
Užina 1: voćni puding
Ručak: čorba od blitve, musaka od šargarepe, zelena salata
Užina 2: voćni kompot
Večera: testenina sa sirom, jogurt
DAN 6
Doručak: dvopek sa maslacem, mleko
Užina 1: maline sa pavlakom
Ručak: supa od šargarepe, tikvice sa paradajzom, krompir sa teletinom
Užina 2: sutlijaš
Večera: teleća džigerica, zelena salata, voćni sok
DAN 7
Doručak: mladi sir, meko kuvano jaje, prepečen hleb
Užina 1: pečene jabuke
Ručak: supa od spanaća, musaka od karfiola, kiselo mleko
Užina 2: voćni kompot
Večera: kuvana piletina, dinstana šargarepa, jogurt