Bolnička dijeta (7 i 14 dana) jelovnik, iskustva, rezultati

Knjiga „Bolnička dijeta“ je prvi put objavljena 1978. godine i do dana današnjeg ne prestaje da se štampa. Nijedna stvar u dijeti se nije promenila. I dalje je reč o rigidnom režimu koji traje 14 dana i podrazumeva nizak unos kalorija koji onaj ko želi da drži ovu dijetu mora da poštuje do poslednjeg slova.

Sedamdesetih godina dvadesetog veka, sada pokojni doktor Herman Tarnover, kardiolog i osnivač Medicinskog centra Skarsdejl je odlučio da dijetu koju je osmislio otkuca na pisaćoj mašini, fotokopira u mnogo primeraka i razdeli ih svojim pacijentima. Njegovi pacijenti su tu dijetu pokazali mnogim drugim ljudima koji su želeli da smršaju, oni su je prosleđivali dalje i sve tako dok dijeta nije postala međunarodni hit. Tada je, naravno, bilo vreme i za knjigu.

bolnicka dijeta dorucak

Šta bi još trebalo da znate o bolničkoj dijeti

Dale, pre nego što vas zahvati preveliko oduševljenje, postoji nekoliko stvari kad je u pitanju bolnička dijeta na koje moramo da ukažemo. Pre svega, da, ona deluje, ali ovakve vrste dijete imaju i neke mane.

Bolnička dijeta spada u „kraš dijete“ (crash dijete su dijete sa drastičnom restrikcijom unosa kalorija), što znači da postoje brojne zabrane kada je reč o onome šta smete i šta ne smete da jedete kada je držite.

Pre svega bi trebalo da budete svesni da će tokom dijete unos kalorija biti ekstremno ograničen. Kada želite da smršate to je svakako dobro, ali nije baš i najzdravije.

Uprkos tome što postoji još od 70-tih godina prošlog veka, medicinska dijeta, odnosno bolnička dijeta, i danas je jedan od najpopularnijih planova ishrane.

Osnovni principi bolničke dijete

Zaboravite na raznovrsnost. Tarnover daje precizna uputstva o unosu proteina, masnoća i ugljenih hidrata (P-M-U) i to je pretočio u dvonedeljni plan ishrane. Nisu dozvoljene nikakve zamene. Odnos P-M-U je osmišljen tako da stimuliše sagorevanje masnoća i da, poput Atkinsove dijete, ubaci organizam u stanje ketoze. Međutim, za razliku od Atkinsove dijete, Tarnover naglašava važnost unosa manje masnoća, tako da “kako telo zahteva više masnoća, tako izvlači one uskladištene”. Kada dovoljno smršate, prelazite na plan Ostani vitak.

 U suštini, bolnička dijeta je prilično jednostavna, jer je zasnovana na tri visokoproteinska obroka svakoga dana. Tačan postotak hranljivih materija koje bi trebalo da sadrže ova tri obroka, u idealnim okolnostima bi trebalo da bude raspoređen na sledeći način: 43% proteina, 34,5% ugljenih hidrata i 22,5% masti.

Šta smete da jedete tokom bolničke dijete?

Samo ono što je predviđeno u knjizi. Za doručak se svaki dan jede pola grejpfruta, jedno parče preprženog proteinskog tost-hleba i šolja crne kafe ili čaja. Ponedeljkom se za ručak jedu suhomesnati proizvodi bez masnoća, paradajz i kafa ili čaj. Večera podrazumeva ribu ili plodove mora, salatu, parče proteinskog hleba, pola grejpfruta i šolju kafe ili čaja. Tokom dana do mile volje možete grickati šargarepu ili celer.

Bolnička dijeta jelovnik po danima

Doručak

Grejpfrut je osnovna namirnica u bolničkoj dijeti (slično kao i kod dijete sa tvrdo kuvanim jajima) i trebalo bi svakodnevno da bude deo doručka. Pola grejpfruta će biti sasvim dovoljno. I pored toga, ako grejpfrut nije uvek dostupan, što može da se dogodi, slobodno koristite drugo voće.

Pored toga, trebaće vam kriška visokoproteinskog hleba za tost, ali bez ikakvog namaza. I na kraju, vodite računa da popijete šolju čaja ili kafe uz doručak, ali nemojte da stavljate nikakav dodatak, na primer, šećer, med ili mleko/pavlaku.

Jelovnik za dan 1.

Ručak bi trebalo da se sastoji od kriški svežeg ili pečenog paradajza sa odabranim hladnim odrescima i još jedne šolje kafe ili čaja. Ako više ne želite da pijete kafu ili čaj, slobodno ih zamenite čašom dijetalnog gaziranog soka ili vode.

Večera može da sadrži malo više hranljivih materija, pa zato počnite sa ribom ili nekim ljuskarima uz zdravu salatu. Povrća i zeleniša možete da dodate koliko god želite. Uz sve to, dodajte i sve namirnice koje obično doručkujete. Tačnije, pola grejpfruta, krišku tosta od visokoproteinskog hleba i šolju čaja ili kafe.

Poznato je da kafa i pojedine vrste čaja nekim ljudima noću remete san, pa ih zato zamenite čašom dijetalnog gaziranog soka ili vode, ako brinete da nećete moći da spavate.

Jelovnik za dan 2.

Ručak drugog dana, kao poslasticu, može da sadrži neku lepu voćnu salatu. Ponovimo još jednom, neke vrste voća nisu dozvoljene u ovoj dijeti, ali i dalje postoji obilje ukusnog voća koje smete da jedete. Priprema prave salate od voća jeste mogućnost, ali, bez obzira na to, potrudite se da pojedete dosta voća za ručak. Uz voće uzmite i čaj, kafu ili vodu.

Večera bi trebalo da se sastoji od pečenog mesa za hamburgere, a količinu odredite sami. Takođe, vodite računa da pojedete malo celera, paradajza, krastavca, zelene salate, prokelja ili maslina. Konačno, popijte još jednu šolju čaja, kafe ili vode da sve to isperete.

Jelovnik za dan 3.

Ručak trećeg dana zasniva se na ribi, za početak salata od lososa sa prelivom od limuna ili tunjevina. Vodite računa da ocedite ulje, jer ono sadrži mnogo kalorija. Uz ribu uzmite još jednu polovinu grejpfruta, ako ga imate. Ako nemate grejpfrut, zamenite ga dinjom. Dopunite ručak šoljom čaja, kafe, čašom dijetalnog gaziranog soka po izboru, kao i ranije.

Večera može da bude, na primer, jagnjeće pečenje, međutim, pazite da pre konzumiranja odstranite i poslednju trunčicu masnoće koju možete da nađete. Jagnjetini dodajte salatu napravljenu od celera, krastavca, paradajza i zelene salate. Sve isperite pićem po želji, kao i ranije.

Jelovnik za dan 4.

Ručak četvrtog dana je nešto malo komplikovaniji. Konkretno, biće vam potrebno nekoliko jaja pripremljenih na bilo koji način (samo ne smete da koristite nikakvu masnoću prilikom pripremanja), malo švapskog sira (niskomasnog), kriška visokoproteinskog hleba za tost, malo boranije, kriške paradajza i tikvice. Sve zalijte čašom vode, kafe ili čaja.

Večera bi trebalo da se sastoji od pečene ili grilovane piletine uz dosta boranije, spanaća ili zelene paprike. Pre početka jela, sa piletine odstranite kožu i sve vidljive tragove masnoće. Zalijte sve napitkom po želji, kao i ranije.

Jelovnik za dan 5.

Ručak bi trebalo da se sastoji od raznovrsnih kriški sira uz zdravu porciju spanaća i krišku visokoproteinskog hleba za tost. Do sada ste već savladali rutinu – zalijte sve omiljenim napitkom.

Večera petog dana bi trebalo da bude kombinacija salate i ribe ili ljuskara. Svemu tome dodajte krišku visokoproteinskog hleba za tost i šolju čaja, vode ili kafe.

Jelovnik za dan6.

Ručak šestog dana bi trebalo da bude lagan i da se sastoji samo od voćne salate, napravljene od voća po vašem izboru. Vodite računa da izaberete pravu kombinaciju, jer neke vrste voća nisu dozvoljene. Naravno, ne zaboravite šolju vode, dijetalnog gaziranog soka, čaja ili kafe.

Večera će biti nešto zasitnija, sa pečenom piletinom ili ćuretinom i zelenom salatom i salatom od paradajza. Nakon toga pojedite pola grejpfruta ili nekog sezonskog voća. Pre kraja, popijte još jednu šolju kafe, čaja, gaziranog dijetalnog soka ili vode.

Jelovni za dan7.

Ručak će se sastojati od piletine ili ćuretine uz dodatak brokolija, kuvanog kupusa, šargarepe, karfiola ili paradajza. U ovu mešavinu dodajte još pola grejpfruta i šolju čaja, kafe, dijetalnog gaziranog soka ili vode.

Večera poslednjeg dana bi trebalo da se sastoji od puno šnicli, pečenih ili grilovanih, a sva vidljiva masnoća mora da bude uklonjena. Dodajte i salatu od paradajza, celera, krastavca i zelene salate, kao i prokelja. I na kraju, ali ne manje važno, popijte još jednu šolju kafe, dijetalnog gaziranog soka ili vode.


Oni koji nameravaju da isprobaju ovu dijetu trebalo bi da piju bar 8 čaša vode dnevno. Nepotrebno je reći da je ovo lakši deo. Sam plan ishrane, međutim, već je nešto komplikovaniji.

Kako da bolničku dijetu pretvorite u dvonedeljnu dijetu (14 dana)

Mada je ovadijeta poznata kao Skarsdejl medicinska, VMA ili bolnička dijeta, brojni lekari i dijetetičari savetuju oprez kod ovakvih vrsta dijete. Međutim, ovo važi smo pod uslovom da planirate da se na ovaj način hranite veoma dugo, što ne biste smeli.

Tvorac ove dijete, američki kardiolog Herman Tarnover, preporučuje da ovu dijetu držite samo 7 ili 14 dana. Najbolji način praktikovanja ove dijete je da je se pridržavate nedelju dana, a potom napravite nedelju dana pauze pre nego što je ponovo započnete. Na taj način ćete najbolje moći da se sami uverite da li ona deluje kod vas i da li vredi truda da je ponovo držite u budućnosti.

Kako bolnička dijeta funkcioniše?

Hranite se po predviđenom dvonedeljnom planu. Nema rasprave. Zatim prelazite na režim održavanja težine, za šta se u knjizi tvrdi da „uopšte nije restriktivan“. Kako da ne. Dijeta Ostani vitak takođe podrazumeva niz tabua: nema šećera, krompira, testenine, mlečnih masnoća, hleba, dezerata. Tu je i mnogo drugih zabrana: zabranjen je puter, zabranjeno je kuvati sa puterom, margarinom i bilo kojom drugom vrstom masnoća; zabranjene su kobasice, salame i sve masne vrste mesa; zabranjeno je jesti više od dva parčeta hleba na dan, a ako i jedete hleb, najbolje je da bude prepržen. Reč je o proteinskoj dijeti koja podrazumeva malo masnoća i malo ugljenih hidrata. Kako je Tarnover sam naveo, potrebno je da odnos proteina, masnoća i ugljenih hidrata bude 43% proteina, 22,5% masnoća i 34,5% ugljenih hidrata.

Kakvi su rezultati

Da li bolnička dijeta pomaže u skidanju kilograma i održavanju postignute težine?

Na koricama knjige “Bolnička dijeta” se navodi da ćete za 14 dana izgubiti do 10 kilograma. Nema nikakvih kliničkih ispitivanja koja bi potkrepila ovu tvrdnju, ali je Tarnover tvrdio da su mnogi njegovi pacijenti toliko smršali. Postoji dosta svedočanstava ljudi koji su držali ovu dijetu i kažu da su gubili po sedam i više kilograma za dve nedelje i da je to bila prva dijeta koja im je pomogla, a da nije podrazumevala gladovanje.

Da li je bolnička dijeta zdrava?

Ne. Izbacivanje mnogih namirnica iz ishrane znači i da verovatno nećete ispuniti dnevne potrebe svog organizma za mnogim hranljivim materijama. Na primer, bez mleka verovatno nećete unositi dovoljno kalcijuma. Povrće sadrži vlakna i neke minerale i vitamine, ali unos tih vitamina zavisi i od toga koliko povrća ćete jesti. Nutritivna analiza jelovnika za ponedeljak, uz dodatak dve šargarepe i dva štapića celera je pokazala da on sadrži tek 610 kalorija. Uz ćuretinu za ručak i atlantsku sluzoglavku za večeru, čitav dnevni meni sadrži tek 4,4 grama masnoća, što teško da je dovoljno za prosečnu osobu.

Šta eksperti kažu o bolničkoj dijeti?

“Bilo koji strog i rigidan plan ishrane koji razgraničava šta se sme, a šta se ne sme jesti će pomoći kod mršavljenja”, kaže Džudit Stern, potpredsednica Američke asocijacije za gojaznost i profesor nutricionizma. “Međutim, ove vrste dijeta ne podrazumevaju raznovrsnost. Što je dijeta strožja, to brže postaje dosadna. Sigurno ćete smršati, ali to neće biti trajno stanje.” Dijetetičarka Edi Hogan, konsultant za kulinatstvo i nutricionizam, kaže da shvata zbog čega se ponovo probudilo interesovanje za bolničku dijetu. Ona misli da mnogim osobama koje drže dijete mogu pomoći jedino disciplina i strugi režimi. “Nekoliko mojih klijenata je držalo ovu dijetu”, kaže ona. “Problem je u tome što brzo odustanu. Ne mogu da je drže do kraja.”

Do sada verovatno već razmišljate o pomenutim procentima. Na kraju krajeva, ovo zvuči prilično striktno, zar ne? Dakle, teorija na kojoj se zasniva medicinska dijeta ukazuje na to da su ovo tri savršena postotka za smanjenje kalorijskog unosa i pospešivanje mršavljenja.

Kao i kod bilo koje druge vrste dijete, prvenstveni cilj medicinske dijete je, što i ne iznenađuje, smanjenje telesne težine. Zagovornici ove dijete tvrde da ćete u proseku dnevno gubiti 450g – a po svemu sudeći, ona ispunjava ovo obećanje.

Pogledajmo načas šta možemo da očekujemo u pogledu namirnica koje su dozvoljene i koje to nisu. Kao prvo i osnovno, sve što sadrži mnogo kalorija odmah leti sa stola svih onih koji žele da drže ovu dijetu.

Tu spadaju sve vrste masnog mesa, mlečni proizvodi sa masnoćom, krompir, pasulj, pirinač i masno voće poput avokada. Pored toga, uglavnom sve što je slatko takođe bi trebalo da se izbegava. Ovde mislimo na čokoladu, sokove i bilo koju vrstu deserta.

Kao što možete da vidite, ovde postoji dosta zabrana, ali to ne znači da ćete se na smrt izgladnjivati. Postoje neke vrste mesa koje su deo plana ishrane, uključujući i piletinu, posnu govedinu, ćuretinu i tunjevinu. Pored toga, ovaj jelovnik sadrži i raznovrsno voće i povrće. U neke primere spadaju breskve, mango, papaja, paradajz, šargarepa, spanać, brokoli, zelena salata i celer.

Što se tiče pića, postoji nekoliko napitaka kojih bi trebalo da se klonite. Sokove smo već pomenuli, ali u ostale spadaju uglavnom sva slatka pića. S druge strane, napici poput kafe i čaja su dozvoljeni, ali samo ako ih pijete bez dodavanja bilo kakve vrste šećera. Prirodno, stara dobra voda ne samo da je dozvoljena, već je i izuzetno preporučljiva.

Na osnovu dosad rečenog, mogli biste da pomislite da ćete morati da jedete nekoliko istih namirnica tokom čitavog trajanja dijete. Međutim, to ne mora da bude tako. Uprkos brojnim zabranama, ova dijeta ostavlja i malo prostora za izvrdavanje.

To je svakako dobra stvar, jer nije zdravo da se svakodnevno jedu iste namirnice. Umesto toga, možete da uzmete namirnice koje su dozvoljene i da ih ravnomerno rasporedite na sedam dana. Međutim, preporučljivo je da doručak svakoga dana bude isti, a da se promene vrše samo za ručak i večeru.

Bolnička dijeta iskustva

Tarnover je tvrdio da su klasične dijete previše komplikovane za većinu ljudi i da previše sporo daju rezultate. To je možda tačno, ali iskustva pokazuju da je zapravo najbolji način da se izgube suvišni kilogrami – sporo i stabilno.

Izbacivanje određenih namirnica iz ishrane čini dijetu jednostavnijom, ali ćete kad-tad morati da završite sa dijetom i da se vratite na staru ishranu. Iskustva većine osoba koje su sprovodile ovaj program za mršavljenje su uglavnom negativna.Koliko prosečno ljudsko biće može da preživi na doručku kakav predviđa bolnička dijeta a koji se sastoji samo od tosta, grejpfruta i crne kafe? Ovaj ekstremno niskokalorični režim ishrane će kod većine ljudi stvoriti jak osećaj slabosti i gladi – ako ne prvog dana, do kraja nedelje sigurno.Iskustva su takva da je većina odustala posle 7 dana a kilogrami su se brzo vratili.

Ko bi trebao da drži ovu dijetu?

Niko.

I zaključak je…

Ovde nema nikakve tajne formule za gubitak kilograma. Ovo je samo dijeta sa ekstremno niskim unosom kalorija. Svakako ćete smršati, ali će se svi izgubljeni kilogrami vratiti.

Be the first to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published.


*